Гледићка трансверзала

Гледићке планине пружају се између реке Груже на западу, реке Лепенице на северу, реке Ждраљице и долине Левча на истоку и реке Западне Мораве на југу, у правцу север-југ, дужином од 35 км.

После Рудника то су највише шумадијске планине, које спадају у ред нижих планина испод 1000 м надморске висине. Највиши врх је Самар (922 м), а ту су и Јасеновита глава (906 м), Црни врх (897 м) и Шиљата Стена (868 м).

Предео је таласасто испресецан, обилује шумама, ливадама и изворима. Насеља су сеоска, раштркана по долинама река и потока као и на нижим брдима.

Пешачка стаза, дужине 73,5 км, обухвата већи део планине, њене највише врхове, део насеља, кањон Дуленске реке и четири манастира.

Манастир Каленић – саграђен је између 1407. и 1413. године, налази се у Левчу, у шумовитој дубодолини Каленићке реке. Посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице.

Подигао га је пехарник са двора деспота Стефана Лазаревића. Пример је најраскошније декорације моравског стила. Од 1815.године у манастиру се налазе мошти Стефана Првовенчаног.

Манастир Каменац – саграђен је почетком XВ века и задужбина је деспота Стефана Лазаревића. Посвећен је рођењу Пресвете Богородице, а налази се у селу Честин, окружен падинама Гледићких планина у уској долини Честинске реке.

Манастирак – сазидан је за време владавине деспота Стефана Лазаревића крајем XИВ и почетком XВ века од стране непознатог властелина. Смештен је у клисури Мочилске реке, недалеко од села Велика Крушевица. Манастир је посвећен преносу моштију Светог Николе.

Манастир Ралетинац – налази се у живописном делу клисуре Ралетиначког потока. Саграђен је у време деспота Стефана Лазаревића, почетком XВ века. Према предању, три девојке, Рала, Дена и Сара, кћери српских племића који су погинули у Косовском боју, саградиле су три цркве на подручју данашњег села Велике Пчелице, које су по њима назване Ралетинац, Денковац и Саринац. Манастир Ралетинац посвећен је апостолима Петру и Павлу. Манастири Денковац и Саринац су недавно у потпуности обновљени.