Kilimandžaro 2022.
Slavica Stojanović, Kragujevčanka na krovu Afrike
Kako sažeti san svakog avanturiste planinara i zaljubljenika u Afriku u nekoliko rečenica?!
Šestodnevna ekspedicija kreće od grada Moshija do Maranga, kapije Kilimandžara, koja je na nadmosrskoj visini od 1879m. Od kapije do najvišeg vrha Uhuru Peak 5895m nadmorske visine ima 34 km. Svakog dana smo prelazili po 1000m visinske razlike radi privikavanja na visinsku razliku i promene u atmosferi. Na putu ka vrhu ima tri kampa, Mandara 2720m, Horombo 3720m i Kibo 4720m nadmorske visine.
Za 6 dana, susrela sam se sa 4 različita klimatska pojasa, od tropske kišne šume, gde je utisak kao da sam zalutala u film-u o Amazoniji, jer sama reč izvornog naziva šuma od vlage plače. Dalje idući ka vrhu, prolazeći kroz stepu i oskudno rastinje stižemo do kamenitog dela planine i sipara, sa gotovo svemirskim izgledom. Svakoga dana, nadmorska visina raste, dok imate manje kiseonika, i svaki korak postaje teži, međutim to me ne sputava jer želja za uspehom raste. Svaki metar, a posebno oni koji približavaju vrhu su bitni.
Do kampa Kibo na 4720m dobro sam podnela uspon. U momentu kada sam osetila da mi je potreban i fizički i psihički predah, bilo je vreme za 3h pauze. Tada kreću simptomi visinske bolesti i stomačne tegobe.Posle pauze, u ponoć počeo je naš uspon ka kruni putovanja, usponu ka vrhu. Svaki metar je sve teži, telo mrzne, pogoto šake i stopala, dok prsti trnu i bride. Divni meštani koji nas prate u ovoj avanturi pozajmljuju mi rukavice, jer mojih ni dva para koje sam ponela, nisu mogle da me ugreju, i tek tada, krv počinje da cirkuliše kroz moje prste.
Na putu ka vrhu, osećanja su izmešana, od tegoba aklimatizacije, pospanosti, mučnine, disanja razređenog vazduha, kao kretanja stopa ispred stope. Veći tempo od ovoga, znači nesvesticu, vrtoglavicu, ali sve to vodi kada osećaju nescakidašneg zadovoljstva, jer sam pobedila sebe, pomerila svoje granice, uz enorman fizički napor, uživala u svitanju, nakon cele noći hodanja. Doživljaj nagrade za uloženi trud sa neopisivim i najlepšim pogledom, gotovo sa oblaka na vrhu Uhuru. Ne mogu opisati svoje emocije koje su eksplodirale na samom vrhu. Bilo je suza radosnica, sreće, i ushićenja, ali i pospanosti na toj visini zbog razređenosti vazduha. Gledati snegove Kilamandžara koje je opisivao Hemingvej je neverovatan doživljaj i večno sećanje.
Ekspedicija ka osvajanju Kilimandžara je bila u sastavu sjajne ekipe, sa Srđanom i Denisom, naravno na čelu sa odličnim vodičem, Milankom Arsić.
Afriku sam imala prilike više puta da posetim kao turista, oduvek je volelim i vraća, joj se, ali verujem da snegove Kilimandžara, neću prestati da sanjam.
Slavica Stojanović
8.43h -14.01.2023 popela na vrh Kilamandžara