Putopisi 2016.
USPON NA KARPATSKI VRH RETEZAT – 2.485 м
Planina Retezat nalazi se na jugozapadu Rumunije, na svega 200 km od srpsko-rumunske granice. Proteže se u dužini od oko 30 km, pravcem zapad – istok i deo je stenovitog venca koji se naziva Južni Karpati. Mada sama reč Retezat ima značenje „ogoljen“ ili „obrijan“ u nižim delovima planine dominiraju stoletne bukve i četinari. Veliki deo masiva je zaštićen kao rezervat biosvere, a dominantan procenat površine pod šumom doneo je ovoj planini i sinonim „pluća zapadne Rumunije“.
Najviši vrh planine је Peleaga – 2.509m. Drugi vrh po visini nosi ime kao i sam planinski masiv i visine je 2.485 m. Mala grupa kragujevačkih planinara, članova PD Žeželj, posetila je ovo rumunsko gorje sa ciljem da izvede uspon upravo na vrh Retezat.
Da bi se stiglo do mesta Raušor, naselja od koje se polazi na uspon, potrebno je po prelasku granice proći kroz mesta Rešica, Caransebeš i Sarmizegetuza. Reč je o gradovima koja mogu biti usputna stanica za predah od putovanja, naročito ako ste zaljubljenik u železnicu (muzej lokomotriva u Rešici) ili antiku (arheološko nalazište iz vremena Starog Rima u Sarmizegetuzi). Neposredno po izlasku iz mesta sa ostacima drevne gladijatorske arene postoji skretanje za Rausor, turističko naselje na 1.200 metara nadmorske visine. U samom mestu postoje dva hotela i nekoliko privatnih pansiona (na rumunskom „kabana“) koje nude smeštaj skijašima, planinarima i drugim ljubiteljima prirode po pristupačnim cenama. Noćenje u nekom od hotela košta od 20 do 40 evra, dok za privatni smeštaj treba izdvojiti od 12 do 20 evra po krevetu. Mi smo se opredelili za jeftiniju varijantu smestivši se u kabani „Rares“, novoizgrađenoj trospratnici sa 9 soba i ukupnim kapacitetom od 22 ležaja.
Kako je za dan u kome smo planirali uspon vremenska prognoza glasila – padavine (očekivala se obilna kiša, praćena jakim vetrom već u ranim popodnevnim časovima), dogovor je brzo postignut da se na uspon krene pre 05:30. Jutro je bilo vedro i bez vetra, ali je pojava rumenila na horizontu nagoveštavala promenu vremena. Kasnije će se pokazati da je naš raniji polazak bio pun pogodak, jer je najveći deo planinara startovao dosta kasnije i samim tim bio onemogućen da po suvom vremenu stigne na vrh.
Neposredno iza poslednjih kuća Rausora nalazi se skijalište. Info tabala nas ovde obaveštava da od nje započinju dve markirane staze koje vode do vrha. One se upravo kod ski-stanice razdvajaju, jer jedna ide uz reku (markacija je u ovom slučaju crveni trougao) dok druga strmijim usponom vodi direktno u četinarsku šumu (markacija je crveni uspravni pravaogaonik). Mi smo se opredelili da uspon izvedemo nešto dužom ali i manje strmom stazom, koja prateći makadamski put uz reku posle 2 sata uspona izlazi na glavni greben planine zapadno od vrha Retezat. Ova staza se inače zbog veće preglednosti koristi kada planinari imaju više vremena za uspon i žele da intenzivnije uživaju u pogledu na okolinu. Njen prvi deo obiluje vidikovcima na susedne vrhove i skladne drvene katune. Nekada je dolina bilo puna stada, i mnogi pastiri su leta trošili prateći stoku po obroncima Karpata. Niske, drvene objekte danas više niko ne koristi i katuni (drevna vlaška reč za kuću) polako tonu u osunčana cvetna polja. Snežni smetovi lome krov, pljuskovi urušavaju tavanicu i vetar konačno slama dotrajale grede i stubove. Priroda jasno pokazuje svoju konačnu nadmoć nad čovekovim delima.
Postepeno, sa povećanjem nadmorske visine, šumu i pašnjake zamenjuju bor krivulj i sipari. Staza je vrlo dobro obeležena i napredujemo ka vrhu bez ikakvih problema. Na oko 2.100m nadmosrke visine izlazimo na prostrani greben sa nepreglednim nanosima masivnog, glatkog kamena – gotovo megalitskim oblutcima sive i zelene boje. Kombinacijom obilaženja i skakanja na ravnije i stabilnije kamene ploče izlazimo na vrh. Potrebno vreme za savladavanje 1.300m visinske razlike je oko 5 sati. Najviša kota je obeležena tablom koja je skoro potpuno izbledela, pa se broj 2.485m jedva i nazire.
Konačno je došao trenutak da skinemo rančeve sa leđa, spustimo štapove i pronađemo masto bez vetra za zasluženi odmor. Oči ipak nećemo odmarati, jer njima uzbuđeno gutamo predele neopisive lepote. Na jugozapadu se jasno uočava vrh Godeanu. Iza ovog najzapadnijeg vrha Karpata, visine iznad 2.000m nižu se šumovite padine i brda koja su naslonjena na Đerdapsku klisuru. Na jugu se vide dva plava jezera. Ka jugoistoku se pruža stenoviti venac kojim se preko vrhova Bukara 1 i Bukara 2 za oko tri sata može izađi i na najviši vrh planine – Peleagu. Ovaj oštri greben predstavlja zid o koga se odbijaju gusti, beli oblaci koji dolaze sa juga. Sive stene ih sprečavaju da prekriju čitavo nebo. Za koji sat tamniji oblak će ipak probiti ovu prirodnu barijeru donoseći sa sobom obilne padavine.
Severno od vrha vidikom dominira veliki anfiteatar – lednički cirk na čijem dnu se nalazi svetlucavo gorsko oko. Jezero Stevia sa vrha Retezat se vidi samo jednim delom, ali je i to bilo dovoljno da nas navede da se nakon odmora spustimo do njega.
Silazimo sada severnom stranom koja je znatno strmija. Na pojedinim mestima ima kratkih i plitkih nanosa snega. Hodamo oprezno uskom stazom koja je zapravo deo druge trase koja od Raušora vodi do vrha. Usput često stajemo da propustimo planinare koji idu ka vrhu. Pozdravljamo ih i bodrimo primećujući da je nekolicina vrlo iscrpljena. Ima i dece sa roditeljima, parova i izletnika koji u patikama i trenerci pokušavaju da bezbeno savladaju glatke stene.
Jezero Stevia se nalazi na nešto više od 2.000m nadmorske visine. Silazak sa vrha do njegove ledene vode je trajao oko 80 minuta. Bistra i mirna vodena površina nas okrepljuje i hipnotiše. Nažalost, nema više plavetnila uočenog sa vrha, jer su sivi oblaci već okupirali čitavo nebo. Nakon fotografisanja vreme je da se uputimo ka Raušoru. Sledi deonica za oprez. Trasa vodi preko velikih kamenih blokova nastalih dejstvom glacijalne erozije iz nekoliko poslednjih ledenih doba. Ponovno skakutanje sa stene na stenu obavljamo uz često osvrtanje i pogled ka nebu. Postaje sve mračnije i hladnije.
Ulazimo u gustu šumu smrče svega par minuta pred kišu. Hladne, krupne kapi su padale čitavo popodne uz kratke prekide, koji su se merili minutima. Ogrnuti dugim kabanicama bilo nam je potrebno oko dva sata da stignemo do tačke sa koje smo pošli na uspon, info-table na početku ski-staze. Kružna tura sa izlaskom na Retezat i obilaskom jezera Stevia trajala je gotovo 11 sati. Umorni, mokri, ali i sa mnogo pozitivnih utisaka dolazimo do našeg pansiona. Planinarenje za ovaj vikend je završeno; a utisci će biti jaki bar do nekog novog odlaska na Karpate.
jun 2016. g. Nemanja Rebić
