Jun 2018.

 . . .No automatic alt text available.

Nedelja, 03. jun 2018. godine

Organizator PSD MaglešValjevo
 Naziv akcije „Tijanin pohod na Divčibare“, tradicionalna akcija
 Mesto održavanje akcije, Dibčibare

Резултат слика за divcibare

Divčibare su gradsko naselje i poznato planinsko-turističko mesto grada Valjeva u Kolubarskom okrugu na planini Maljen. Nalazi se 38 km južno od Valjeva, a 107 km od Beograda. To je planinsko polje koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe, Golupca do Velikog brda. Nalazi se na visini od 980 m nadmorske visine, najviši vrh – 1.104 m. Visoravan je dobila naziv Divčibare iliti devojačke bare u spomen na tragičnu smrt jedne mlade devojke. Prema narodnom predanju, mlada čobanica se nesrećnim slučajem udavila u nabujaloj Crnoj kamenici. Sam naziv pominje se još davne 1476. godine u turskom popisu Smederevskog sandžaka. Značajan podatak za istoriju banje je taj da je knjaz Miloš Obrenović posle Drugog srpskog ustanka od svog turskog pobratima Deli-age otkupio čitavu visoravan, sa sve torovima i drugim zidanim objektima. Poznato je da je knjaz Miloš često posećivao ovaj kraj, obilazio čobane i kontrolisao njihov rad. U blizini Gospodarskih koliba bio je izvor hladne planinske vode, kasnije od naroda prozvan knjaz Miloševa česma.

Udaljenost od Kragujevca 110 km. Vreme potrebno za putovanje sa pauzama 2h 30 min. Polazak iz Kragujevca kod Krsta 07:00. Povratak u Kragujevac do 22:00.

Tijanin pohod organizuje se u čast devojke čiji je san bio da živi na Divčibarama, ali su je u tome sprečile komplikacije nastale nakon transplantacije pluća. Ova planinarska akcija ima za cilj i širenje svesti o značaju zaveštanja organa.

Plan akcije. 07:00 polazak iz Kragujevca, do 09:45 dolazak učesnika u planinarski dom Divčibare PSD „Magleš“, 09:45 pozdravna reč domaćina, 10:15 polazak na akciju – staza 1, 10:30 polazak na akciju – staza 2, oko 17:00 povratak u dom i zvanični završetak akcije. Staze:

1. Kružnog oblika, dužine oko 15 km. vrhovi Maljena 2. Kružnog oblika, dužine oko 6 km. rekreativna. Staze nisu teške za peščenje i većim delom vode preko livada, proplanaka, travnatih planinskih vrhova i šumskih puteljaka.

 

Akontacija 500 rsd. Rok za otkazivanje učešća 31. maj 2018. godine. Planinari koji otkažu učešće nakon navedenog roka, dužni su sami da pronađu zamenu za učešće, ili im neće biti vraćena uplaćena akontacija. Način prevoza i konačna cena biće utvrđeni po prijavi učesnika.

Prijave i dodatne informacije: Nikola Miletić, tel. 063 295 399

Vremenska prognoza za Divčibare

. . .

Sreda, 06. jun 2018. godine

Redovni sastanak Planinarskog društva „Žeželj“, sreda, Osnovna škola “Milutin i Draginja Todorović“ u Kragujevcu sa početkom u 19:30h.

e-mail: pdzezeljkg@gmail.com, tel. 064 218 34 12

. . .

08-10. jun2018. godine

Organizator Nemanja Rebić
Naziv akcije „Planina Rila – uspon na Musalu“, visokogorska akcija
Mesto održavanje akcije, 
Sofija, Bansko, Rila, Vlasina

Резултат слика за rila planina

U jugozapadnom delu Bugarske nalazi se planina Rila, koja je najviša planina na Balkanskom poluostrvu. Njen najviši vrh Musala visok je 2.925 metara. Plan je da se ovoga puta izvede uspon na Musalu iz pravca juga, odnosno preko vrhova Mančo i Blizanci. Ovaj pravac uspona retko izvode planinari iz Srbije, zbog čega će ova akcija biti atraktivnija od uobičajenih uspona na Rilu.

Udaljenost od Kragujevca je oko 550 km. Polazak kod Krsta u petak u 05:15 ujutru. Planirani povratak u Kragujevac u nedelju do 23h.

Plan akcije. Prvi dan. Polazak u petak u 05:15, kod Krsta. Autoputem, preko Niša, Pirota i graničnog prelaza Gradina-Kalotina ulazimo u Bugarsku. Prva pauza je u Sofiji (parkiramo se ispred crkve Aleksandar Nevski). Predah od jednog sata iskoristićemo za promenu novca u menjačnici, obilazak crkve Svete Nedelje i glavnog trga. Nastavak puta vezan je za obilazak prodavnice “Dekatlon” koja se nalazi u južnom delu grada. Oko 11:00 polazimo iz Sofije za Bansko. U Banskom pravimo sledeću kratku pauzu, da bi se posle nje zaputili na Rilu, preko mesta Jakoruda i Treштеник. Dolazak oko 17:30 do parkinga na 2.000 metara visine. Odatle nam treba oko dva sata pešačenja (5 km) po makadamskom drumu do našeg smeštaja – planinarskog doma Granjčar. Dom se nalazi na obali gorskog jezera, na 2.200 m visine. Noćenje.

Drugi dan. U 06:00 plan je da se krene na uspon od doma. Prioritet za taj dan nam je izlazak na Musalu. Zbog toga ćemo laganim tempom preći oko 9,5 km i visinksu razliku od 1.200 metara. Prvi deo staze je konstantan uspon, da bi se u drugom delu (od Maričkog vrha – 2765m) prelazilo grebenskom stazom koja u sebi sadrži i uspone i delimične silaske. Planirano vreme izlaska na najviši vrh Balkana je oko 11:30. Silazak koji sledi nakon odmora na vrhu je istom stazom, uz eventualno promenu koja će se odnositi na fizički spremnije planinare. Cilj je da spremnija grupa eventulano izvede uspon na vrh Mančo (2.771 m). Nakon silaska celokupne grupe sledi zajednička večera u domu Granjčar i noćenje.

Treći dan. Polazak iz doma u 07:00 sa svim stvarima do parkinga na kojem smo ostavili vozača i autobus. Nakon pakovanja krećemo ka Ćustendilu, gde je planirana naredna pauza od sat vremena (oko podneva). Zatim preko graničnog prelaza Ribarci ulazimo u Srbiju. Prolazeći kroz Bosilevgrad i mesto Božica izlazimo na Vlasinu, gde je planirana kratka pauza za polučasovni obilazak jednog lepog vidikovca, sa koga se vidi čitavo Vlasinsko jezero. Nakon povratka sa vidikovca nastavljamo vožnju do restorana “Šajkača” (mesto Žitorađe, kod Vladičinog Hana). Nakon pauze u restoranu nastavljamo putovanje auto-putem i preko Niša se vraćamo u Kragujevac. Planirano vreme dolaska u Kragujevac je oko 23:00.

Cena: 60 evra i 800 dinara. Obavezna akontacija 10 evra i 800 din.

Napomene. U cenu su uključeni prevoz (1.090 km), troškovi vozača, dva noćenja u planinarskom domu „Granjčar“, putno-zdravstveno osiguranje (sportsko – planinarsko osiguranje). Hrana nije uračunata u osnovnu cenu smeštaja, treba je poneti, a može se naknadno dogovoriti obrok u domu. U domu su sobe višekrevetne (deset i više), tako da učesnici ne očekuju veliki komoditet od smeštaja. U petak se ne planinari, već se pešači makadamom oko dva sata sa svom opremom do doma. U subotu se planinari oko 11 sati, ukupni uspon je oko 1.400 m (zbog grebenskog dela znatno veći od apsolutne visinske razlike), dužina cele staze je oko 19 km – staza je kondiciono srednje teška. U nedelju se ne planinari već se spušta do autobusa (oko dva sata). Na Vlasini je planirana samo polučasovna šetnja. Uspon na Musalu zahteva veći fizički napor zbog veće nadmorske visine, odnosno razređenijeg vazduha. Pošto nam je prvenstveni cilj da svi učesnici bezbedno izađu na najviši vrh Balkana, žurba pri izlasku na vrh pojedinih učesnika se neće tolerisati. U prvoj polovini juna na pojedinim mestima na planini može još biti značajnih nanosa snega, zbog čega je obavezno poneti adekvatnu obuću. Do promena u planu i satnici može doći usled neplaniranih događaja.

Dobro procenite svoje psihofizičko stanje pre odluke da učestvujete u akciji.

Oprema. Odgovarajuća garderoba za promenljive vremenske uslove – planinarske cipele, jakna otporna na vetar, kišu ili suznežicu, polar duks, kamašne, kapa, rukavice, papuče za kretanje u planinarskom domu, letnja vreća za spavanje, rezervna suva garderoba, lampa sa rezervnim baterijama, zaštitna krema od UV zračenja.


Prijave i dodatne informacije: Nemanja Rebić, tel. 064 39 000 98

Vremenska prognoza za Rilu

. . .

Subota, 09. jun 2018. godine

Organizator PK „Železničar“, Kraljevo
 Naziv akcije „Golijska transverzala Rudno Radočelo Rudno“, republička akcija
 Mesto održavanje akcije, Rudno, Radočelo

Резултат слика за golija

Rudno (Rudanjska visoravan) nalazi se na obroncima planine Radočelo i Golija na nadmorskoj visini 1100m. Sa Ibarskom magistralom (Kraljevo-Raška) povezano je asfaltnim putem u mestu Brvenik (23km.). Do Rudna se može doći i od manastira Studenica (15km) uz padine planine Radočelo i toka reke Brevine. Rudno se nalazi u granicama parka prirode „Golija“ i rezervata biosfere „Golija-Studenica“ i jedan je od centara parka.

Udaljenost od Kragujevca 155 km. Vreme potrebno za putovanje sa pauzama 3h. Polazak iz Kragujevca kod Krsta 04:30. Povratak u Kragujevac do 23:00. Okupljanje učesnika kod objekta GU grada Kraljeva do 07:30. Otvaranje akcije u 07:45. Polazak na stazu je sa Rudna u 08:00 i pešačenje do planine Rodočelo (1643m) i nazad do Rudna. Staza je dužine 18.3 km, povoljna je za pešačenje sa visinskom razlikom 543 m i pri usponu i pri silasku. Postoji mogućnost organizovanja kraće staze do Golog Brda koja bi bila 8 km. Staza je obeležena. Po povratku sa pešačenja posle 15:00 predviđen je ručak (kuvano jelo) po ceni 150 din. (Poneti porciju i pribor). Podela zahvalnica i zatvaranje akcije. Na Rudnu rade dve prodavnice i dva restorana domaće kuhinje.

Prijave i dodatne informacije: Nikola Miletić , tel. 063 295 399

Vremenska prognoza za Goliju

 . . .

Nedelja, 10. jun 2018. godineLogo KP Zrenjanin

Organizator Klub planinara „Zrenjanin“, Zrenjanin
 Naziv akcije „26. susreti planinara “Carska bara-2018”, tradicionalna akcija
 Mesto održavanje akcije, Pristanište Stari Begej, Carska bara

Susret se održava na lokalitetu Specijalnog prirodnog rezervata ptica močvarica “StariBegej – Carska bara” koji je udaljen 15 km od Zrenjanina, u pravcu Beograda. Lokalitet spada pod zaštitu prirode od 1. do 3. nivoa. U okviru susreta određene su sledeće aktivnosti: 14. pešačko-biciklistički maraton “Banatski ritovi” u dužini od 15 km, sa vodičem. Trasa: pristanište – Carska bara – selo Belo Blato – obodom jezera “Koča” – mlin –pristanište Otvoreno planinarsko orijentaciono takmičenje KUP Carska Bara
Pešačka tura: pristanište – vidikovac “Carska bara” u dužini od 7 km sa vodičem
4. kolo Vojvođanske treking lige 2018. , start i cilj – pristanište , staze (mali maraton
15 km , srednji maraton 20 km ; veliki maraton 30 km)
Program susreta
do 9:30-doček gostiju -do 09:30 -prijave za vojvođansku treking ligu -09:30-start takmičara Vojvođanske treking lige -09;45-otvaranje susreta -10:00-polazak na stazu pešačkog maratona 15 km -10:30-polazak na pešačku turu do vidikovca 7 km -12:00-planinarsko orijentaciono takmičenje KUP Carska Bara -15:00-ručak -18:00-podela zahvalnica učesnicima -19:30-druženje i zabava na sletištu -Zatvaranje akcije i ispraćaj gostiju. Organizator obezbeđuje kuvani obrok-pasulj i riblja čorba po ceni od 200,00 dinara. Učesnici sa sobom treba da ponesu porciju i pribor za jelo.

Prijave i dodatne informacije: Nikola Miletić, tel. 063 295 399

Vremenska prognoza za Carsku Baru

. . .

Sreda, 13. jun 2018. godine

Redovni sastanak Planinarskog društva „Žeželj“, sreda, Osnovna škola “Milutin i Draginja Todorović“ u Kragujevcu sa početkom u 19:30h.

e-mail: pdzezeljkg@gmail.com, tel. 064 218 34 12

. . .

15. – 18. jun 2018. godine

Organizator PD „Žeželj“, Kragujevac, PD „Mislinja“, Mislinja
 Naziv akcije „Zapadna Srbija
 Mesto održavanje akcije, Sopotnica, Jadovnik, Kamena Gora, Ovčar

Сродна слика

Petak, 15. jun 2018. – rafting – slapovi Sopotnice

10.00 – Užice, susret planinara iz Slovenije i domaćina iz Kragujevca, putovanje prema Prijepolju, sa pauzom 30min. na Borovoj glavi

12.30 – dolazak u Prijepolje i nastavak putovanja preko Brodareva do Kumanice; poseta Manastiru Kumanica iz XIV v. 30min. – fakultativno (mesto Vrbnica – posle graničnog prelaza Gostun)

13.00 – 16.00 – rafting tura rekom Lim, Kumanička klisura – plaža Petrovac (Lučice) – 20 km, mogučnost kupanja na plaži za one koji ne idu na rafting

Alternativa: rafting Brodarevo – Lučice – 10 km; 1.30h (u slučaju niskog vodostaja na Limu). Ručak

16.00–16.30 – prevoz minibusom od Lučice do Doma na Sopotnici, smeštaj u Domu

17.00 – 19.30 – obilazak gornjih i donjih Slapova na Sopotnici u pratnji lokalnog rendžera. razgledanje, fotografisanje

20.00 – 23.00 – zajednička večera sa domaćinima – drugarsko veče, noćenje

Subota, 16. jun 2018. – pešačka tura Jadovnik

06.00 – ustajanje, doručak i priprema za pešačenje

07.30 – 14.00 – pešačka tura: Sopotnica (985 mnv)–Ogoreljača (1.337 mnv)-Kumrijina česma (1.216 mnv)-Hisardžik (831 mnv)-stari grad Miloševac -Restoran »Ribnjak-Kanjon« (600 mnv). Dužina staze: 15.6 km; uspon 662 m; spust 1.107 m; vreme pešačenja  6–6.5 sati, tehnička težina staze 4/10, kondiciona težina 5/10

oko 14.30 – 16.00 – dolazak u Etno restoran „Kanjon“ – pauza za ručak i odmor 90 minuta

16.30 – 18.00 – dolazak u Manastir »Mileševa« XIII v, smeštaj u sobe, razgledanje crkve i muzejske postavke uz stručno praćenje kustosa Manastira,

18.00-22.00 – poseta gradu Prijepolju, zajednička večera, povratak u Konak Manastira, noćenje  

Nedelja, 17. jun 2018. – pešačka tura Kamena gora

07.00 – ustajanje, pakovanje i napuštanje Konaka Manastira Mileševa

08.00 – doručak u restoranu u Prijepolju

8.30 – doček grupe planinara iz Kragujevca, pozdravljanje i priprema za zajedničku turu

9.30 – dolazak na polaznu tačku na Kamenoj gori

9.30 – 15.00 – pešačka tura na Kamenoj gori (etno selo Guvništa – centar sela -Stari bor) (Vreme–5-6 sati, dužina 15 km, uspon 420m, tehnička težina staze 2/10, kondiciona težina staze 3/10)

15.30 – silazak u Prijepolje; ručak na Kolovratu i nastavak putovanja prema Zapadnom Pomoravlju;

18.00 – dolazak u Restoran „Dom“ u Ovčar banji, smeštaj, zajednička večera, (moguće noćno kupanje u Welnessu „Kablar“), nočenje 

Ponedeljak, 18. jun 2018. – pešačka tura Ovčar

5.00 – rano ustajanje, doručak, priprema za pešačku turu

6.00 – uspon na Ovčar (987 mnv) (Vreme – 5 sati, dužina 12 km, uspon 700m, tehnička težina staze 3/10, kondiciona težina staze 5/10),

(Alternativa: učesnici koji ne idu na pešačenje mogu vreme provesti u šetnji Ovčar banjom i kupanju u Welnessu „Kablar“ – ukoliko bude otvoren)

11.00 – povratak u Restoran „Dom“ u Ovčar banji, pakovanje opreme, ručak

12.00 – povratno putovanje za Sloveniju: Ovčar banja – Požega – Valjevo – S. Mitrovica, (Alternativa: Ovčar banja – Čačak – Preljina –Ljig – Beograd). 

. . .

 14.-17. jun 2018. godineРезултат слика за pk ozren sokobanja

Organizator PK „Ozren“, Aleksinac, PSK  „Brđanka “  Sokobanja
 Naziv akcije „Dani planinara Srbije“, republička akcija
 Mesto održavanje akcije, Lipovac, manastir Sv. Stefana

Резултат слика за Lipovac

Selo Lipovac se nalazi 20 km od Aleksinca, starim putem ka Nišu, preko Katuna, a 36 km od Niša. Planinari. koji dolaze iz pravca severa, autoputem, isključuju se kod naplatne rampe Aleksinački rudnik, a oni koji dolaze iz pravca Niša, kod naplatne rampe Aleksinac. Do Lipovca vodi asfaltni put.

Udaljenost od Kragujevca 140 km., vreme potrebno za putovanje sa pauzama 2h. Planirani polazak iz Kragujevca 07:00 kod Krasta, planirani povratak u Kragujevac 22:00.

Tokom manifestacije Dani planinara Srbije odivijaće se osnovne planinarske aktivnosti i takmičenja
1. Republičke planinarske akcije (16. jun 2018. i 17.jun 2018.) u Lipovcu
2. Takmičenje Master kup Srbije u trekingu 16.jun 2018.) u Lipovcu
3. Državno prvenstvo u planinarskoj orijentaciji (16. Jun 2018.) u Lipovcu
4. Takmičenje u penjanju na prirodnoj steni (17. Jun 2018.) u Sokobanji, ispod Soko grada

Subota 16. jun.2018. godine

-9:00 Svečano otvaranje Republičke akcije Dani planinara Srbije – 9:45 Početak trke u okviru Master kupa u trekingu- 10:00 Polazak na planinarsku stazu- 11:00 Početak takmičenja u Državnom prvenstvu u planinarskoj orijentaciji- 15:00 Otvaranje radionica (radionica za kuvanje za planinarenje, ručne radove, dekupaž i šminkanje za planinarenje)- 16:00 Pokazna predvanja pored penjališta na prirodnoj steni i promocija alpinizma- 16:30 Predavanje uz izložbu gljiva i gljivarski kotlić- 17:00 Pokazna vežba GSS- 18:00 Dodela zahvalnica i priznanja- 19:00 Kulturno zabavni program. Organizator priprema ručak po ceni 250 din., potrebno je poneti porciju i probor za jelo.

Kraća staza je kružna, dužine 9.3 km, sa usponom i spustom od 540 m. Kreće od manastira Sv. Stefan, pa preko Belih voda (ima vode) i Bazarja vodi nazad do manastira. Duža staza je kružna, duga 15.8 km, sa usponom i spustom 850 m. Kreće od manastira Sv. Stefan, pa preko Belih voda (ima vode), Babatije, Gramade, Leskovika i Bazarja se vraća do manastira. Staza je umereno zahtevna i potrebna je pažnja pri spustu.

Akontacija 500 rsd. Rok za otkazivanje učešća 14. jun 2018. godine. Planinari koji otkažu učešće nakon navedenog roka, dužni su sami da pronađu zamenu za učešće, ili im neće biti vraćena uplaćena akontacija. Način prevoza i konačna cena biće utvrđeni po prijavi učesnika.

Prijave i dodatne informacije: Nikola Miletić, tel. 063 295 399

Vremenska prognoza za Lipovac

. . .

Sreda, 20. jun 2018. godine

Redovni sastanak Planinarskog društva „Žeželj“, sreda, Osnovna škola “Milutin i Draginja Todorović“ u Kragujevcu sa početkom u 19:30h.

e-mail: pdzezeljkg@gmail.com, tel. 064 218 34 12

. . .

Subota, 23. jun 2018. godine

Organizator PK Ruj 1706Babušnica
 Naziv akcije „9. tradicionalni međunarodni uspon na Ruj“, tradicionalna međunarodna
 Mesto održavanje akcije, planina Ruj

Резултат слика за planina ruj

Ruj (bug. Руй) je planina smeštena na krajnjem jugoistoku Srbije, uz granicu sa Bugarskom nedaleko od Pirota, između sela Rakita u Srbiji i sela Ezdimirci u Bugarskoj, pored Zvonačke Banje. Ona pripada Rodopskim planinama i predstavlja najzapadniju tačku tog planinskog venca. Najviša tačka na Ruju iznosi 1706 metara nmv, a pored nje, na planini se nalazi još sedam vrhova viših od 1400 metara nmv. Ističe se i oštri Rakitski kamen ili Vetren 1456m. Nedaleko od sela Rakita, koje se nalazi u severozapadnom delu planine, smeštena je pogranična karaula vojske Srbije sa pratećim objektima, a u blizini je nekada bio operativan rudnik kamenog uglja, koji je zatvoren 1964. godine. Zbog vojnog prisustva i pogranične zone, potrebno je unapred obavestiti vojne vlasti o eventualnim posetama Ruju radi planinarenja ili drugih srodnih aktivnosti. Planina je uglavnom šumovita, dok su najviši delovi ogoljeni pašnjaci i odlični vidikovci. U nedrima Ruja nalaze se najjužniji kanjon u Srbiji, kanjon Zvonačke reke kod Zvonačke banje, širok samo metar ipo, i u svetu čuveno Trnsko Ždrelo kao i kanjon reke Jerme u Bugarskoj. 

Početna tačka akcije je selo Zvonce (680m), zatim se odlazi u selo Rakita (780m) gde je zvanično otvaranje akcije. Odatle se penje na Rakitski kamen ili Vetren (1456m), odatle na Ruj (1706m), nekadašnjim graničnim patrolnim putem. Istovremeno na vrh izlaze planinari iz Srbije i Bugarske, svako sa svoje strane. Zajedničko druženje. Silazak sa Ruja ide preko sela Vuči Del (1200m). Dužina staze 24km, sa visinskom razlikom 1206m. Na zahtev učesnika moguće je formirati grupu koja će se penjati do Rakitskog kamena i nazad, u tom slučaju dužina staze bi bila 12km. Prihvat i smeštaj učesnika je u petak 21.06.2018. godine u domu učenika u selu Strelac ili u domaćoj radinosti u selima Zvonce, Preseka, Rakita ili Strelac i Babušnici. Subota 22.06.2018. godine. 09:30 polazak na stazu. 11:30 – 11:45 izlazak na Rakitski kamen. Zadržavanje 15 min. 12:00 polazak na Ruj ili povratak druge grupe u selo Rakita. 14:00 -14:30 izlazak na Ruj i druženje sa planinarima iz Bugarske.15:30 silazak sa Ruja ka Vuči Delu, prolazak kraj baba Cvetine kuće i česme. 18:00 – 18:30 dolazak u Rakitu (podela obroka svim učesnicima, lužnička vurda kao predjelo, čorba od pečuraka i planinarski pasulj). Obroci su besplati, potrebno je poneti pribor. 20:00 Polazak iz Rakite ka Zvoncu. 21:00 dolazak u Zvonce, završetak akcije. Napomena: svi učesnici moraju imati odgovarajuću obuću i odeću za kretanje u letnjim uslovima i osrednju fizičku spremu. Vode ima u selu Rakita, na izvoru ispod vrha Ruj i u selu Vuči Del. 

Akontacija 500 rsd. Rok za otkazivanje učešća 21. jun 2018. godine. Planinari koji otkažu učešće nakon navedenog roka, dužni su sami da pronađu zamenu za učešće, ili im neće biti vraćena uplaćena akontacija. Način prevoza i konačna cena biće utvrđeni po prijavi učesnika.

Prijave i dodatne informacije: Nikola Miletić, tel. 063 295 399

Vremenska prognoza za Ruj

. . .

Nedelja, 24. jun 2018. godine

Organizator PD „Žeželj“, Kragujevac, vodič na stazi Danijela Dimitrijević
 Naziv akcije „Veliki Vranj – Osanička prerast
 Mesto održavanje akcije, Žagubica, homoljske planine

Сродна слика

Uzvodno od sela Osanice, Osanička reka izgradila je u krečnjačkoj gredi između uzvišenja Veliko brdo i Velika Šetaća klisuru dugu oko 1,5 km i duboko oko 250 m. Klisura Osaničke reke ističu se visinom i izgledom svojih strana u kojima se ističu vertikalne litice, zupci, stubovi i ostenjaci, brzom, bistrom i nezageđenom vodom, kao i raznovrsnom vegetacijom (stanište za 166 biljnih vrsta) i specifčinom faunom. U srednjem delu, gde se klisura sužava na širinu rečnog korita, nalazi se pećina – prerast, veoma interesantan geomorfološki fenomen. Svrstava se u 3. kategoriju zaštite, ukupne površine 30,44 ha.

. . .

Sreda, 27. jun 2018. godine

Redovni sastanak Planinarskog društva „Žeželj“, sreda, Osnovna škola “Milutin i Draginja Todorović“ u Kragujevcu sa početkom u 19:30h.

e-mail: pdzezeljkg@gmail.com, tel. 064 218 34 12

. . .

28. – 30.  jun 2018. godine

Organizator PSK „Uspon“, Štrpce
 Naziv akcije Šar planina 2018.“, republička akcija
 Mesto održavanje akcije, Šar planina

Сродна слика

Šar planinu karakteriše njeno prostrano bilo, čija dužina po horizontalnoj projekciji iznosi 80 do 85 km, a širina od 10 do 20 kilometara, na njemu se nalaze i dvije visoravni Vraca i Rudoka. Bilo se proteže od Uroševca preko Kačaničke klisure na sjeveroistoku (Kosovo), sa vrhom Ljuboten, pa sve do gornjeg toka rijeka Radike i Vrutoka na jugu u Makedoniji. Istočna granica planine su Kačanička klisura i Pološka kotlina. Šar Planina proteže se na površini od 1600 km., od toga 56,25% te površine leži u Republici Makedoniji, 43.12% na Kosovu i 0,63% u Albaniji. Planina se orografski pruža u dva pravca, dio bila od vrha Ljuboten do vrha Karanikola pruža se pravcem sjeveveroistok – jugozapad, dok drugi dio, od Karanikole do gornjeg toka Radike i Vrutoka ide pravcem sjever – jug. Ovaj drugi dio masiva koji leži u Makedoniji znatno je razvedeniji, pa njegovi pojedini djelovi stvaraju utisak zasebnih cjelina – poput središnjeg dijela sa najvišim Titovim vrhom (Titov vrv), zbog toga nose lokalne nazive: Brodska planina, Rudoka, Vraca, Planina Radika itd. Šar planina se na jugozapadu nadovezuje na planinu Korab (2764 m), na tom dijelu planinsko bilo prelazi u Albaniju. Šar Planina je nastala za tercijara, – alpskim nabiranjem i pleistocenskom glacijacijom. Ispod samog bila Šar planine leže brojni cirkovi, u kojima su se smjestila brojna lijepa glacijalna jezera, zvana Gorske oči, ispod zone cirkova formirale su se duboko usečene glacijalne valovske doline, koja su najčešće izvorišta brojnih vodoka. Najviši vrhovi Šar Planine su većim dijelom godine pokriveni snijegom i ledom, tako da planina ima 39 jezera, 100 većih izvora i 25 većih rijeka. Najveća jezera su; Bogovinsko, Crno, Belo, Golem Gjol, Mal Gjol, Krivošinsko, Golemo Dedelbeško, Malo Dedelbeško, Gorno Dobroško i Dolno Dobroško.

. . .

| Jun |